Biblioteka

O,Dzejsone.Pa drago mi je sto smo se upoznali.
osmehne se slatko i nevino i pruzi ruku

*nastavi da se mršti*
-Bolje bi ti bilo da nam ne zasmetaš. Ti. Za mnom. Moramo da pričamo. *povuče Markusa*
-'Oladi, zlatokosa! *usprotivi se Markus, ali krene za njim*
-To što si stariji, ne znači automatski da si mi nadređeni. Obojica smo se zakleli na isti način... *odu iza ćoška police*

Zasto se tako cudno ponasate?Ti,Dzejsone,nemas ni osnovna pravila ponasanja.Kad ti se osoba obrati,ti joj odgovoris.Jel tako Markuse?Zar te majka nije tome ucila?Ti ne znas ni da se pozdravis.Oh,strasno.

Uspori, Visenija. *pomisli on*
Džejson je budala, ali je osetljiva budala, pogotovo kad se radi o...
-Vidi, nije ništa mogla da čuje, okej? *prekine se njegova misao i čuje mu se glas*
-Ništa nismo rekli. Sad, prestani da budeš takav i pozdravi se normalno. Osetljiva je na te stvari.

Vrlo sam osetljiva.
naduri se i sedne

Pruzi ruku i dodirne njegov dlan i krenu da joj prolaze kroz glavu slike iz njegove proslosti
Drago mi je,Dzejsone.

-Vas dvoje ostanite tu i... Upoznajte se. Ja odoh da nađem knjiga pod Z. Odmah se vraćam. *Markus ode dublje u biblioteku. Džejson ostane gde je*

(posto je ova videla celu Dzejsonovu proslost,reci mi sta je videla)
Razmislja o onome sto je videla i samo se osmehne njemu

(videla je... njih dvojicu, kako im ucrtavaju rune na kožu, biće od svetlosti, njega kako ubija nekog tipa... neku svađu sa Markusom dok ovaj sedi okružen ljudima koji izgledaju poput najgoreg šljama.. Tj. njih dvojicu kako se zaklinju, anđela/stvorenje kojem su se zakleli, ubistvo koje mu je to biće naredilo da izvrši, scenu iz vremena kada je M. vodio bandu... Dovoljno, ili još nešto da smislim?)

*ćuti i gleda za Markusom, dok ovaj pretura po knjigama*

(i don't like it,but okay)
Cuti i gleda u pod,zamisljeno

(a šta bi ti htela? meni samo ovo pada na pamet, tako sam ga smislila)
-Evo ga. *Markus se vraća sa malom knjižicom u rukama*
-Svi načini da se ubije ziedar, na samo 150 strana. Ekonomično pakovanje... *Džejson ga preseče pogledom*

Vidiš kakav je? *Markus prevrne očima*
Zato nisam hteo da znaš... Usput, jel čarolija izbledela već?
-Opusti se, Džejsone, ponovo. *uzdahne Markus*
-Pa neće da otrči i kaže mu da... Dobro, dobro, ćutim.

-Nosi ovo kod mene kući. *naredi Džejsonu grubo*
-Bez rasprave. *izađe napolje i stane kraj nje*

-Pričaj sa mnom. Molim te.

(mislim da počinjem da se umaram... ovo više nema smisla ni meni... i upravo sam kenula da napišem pokušavam umesto počinjem xD)

(meni je ok)
Zasto?

(onda je uredu)
-Um... Zato što te molim?

Hajde,hajde da pricamo,bas da vidimo ima li vise svrhe.

-Veoma mi je žao zbog čarolije. Zaista jeste.

Jao...jao,budalo jedna neopevana.
zagrli ga

-Znam. *odahne i uzvrati joj zagrljaj*
-Znači, ne boli te? *usudi se konačno da otvoreno pita*
-Ne osećaš je više?

Procice.