House of Markus and Candice

*nasmijesi se siroko*Hvala....i ti si isto jako lijepa.I u drugom stanju.O boze.Nema te 5 godina i vec nadjes decka i zatrudnis?

Sta ces,zivot je cudo.
smeje se i udje unutra

*Metju je krenuo za majkom. Vidi Viseniju nasmeši se i okači joj se o nogu*
-Hoćeš li da gldaš zmajeve sa mnom? *pita je gledajući odozdo gore ka njoj. Markus se nasmeje, iako je u stvari zbunjen njenom trdnoćom*

Za dijete se moras ....vec?xD

Hocu.I pokazacu ti jednom pravog zmaja,mali.Zelis li to?
gleda ga sa osmehom

Ne,neces mu pokazati zmaja,ne,ne ne.Striktno sam zabranila jos i prije njegovog rodjena ikakvog dodira s magijom.

Pa ja sam zmaj.
namigne Candice
Iako ne licim na njega.

Neka i ostane tako.

I hoce.
Ne sekiraj mi se,molim te.
osmehne se i sedne

-Khm. *Markus se nakašlje*
-Tehnički, dozvolila si da on bude u dodiru sa magijom, ako devojčice ne budu. U ostalom, već smo videli da on ima magiju u svjoj krvi, tako da, šta god ti htela, on ima direktan dodir sa magijom. *stara je to svađa i stari razlozi i on ih samo mehanički ponavlja*
-Uđi, Visenija. Sedi. I molim te, nemoj da mu pokazuje prave zmajeve. Ne još, barem...

U redu.*nasmijesi se i poljubi Mathewa u glavicu*

Dobro,necu.
podigne ruke kao da se brani
Pricajte.Sta se sve izdesavalo?

*nasmeši se*
-Do danas, ništa posebno. Devojčicama je ovo prvi dan škole, a evo i tebe... Jesi li gladna? *prebaci joj jednu ruku preko ramena*

Nisam,jela sam kod kuce.
obgrli stomak rukama

*namršti se malo, ali samo malo. Gotovo neprimetno*
-Sedi onda barem. Kako si?

*pogleda na sat*Ajme!!!!!!!!!!!!!!!!

Ja odlicno,ti?

-Divno... Štajebilo? *okrene se automatski uspaničen ka Candice*

Zaboravili smo pokupiti djevojcice!*udari ga jastukom po glavi*

-Au! Kako? Samo što su otišle...*pogleda na sat*
-Za ime Boga, koliko sam ja to pisao?! *nestane*

*smije se*Budalice.

*vrati se za pola sata, vozeći kola. Devojčice istrče sa zadnjeg sedišta kada se parkirao*

*nasmijesi se*Dolaze,xD