Grad X, odnosno bilo koji grad, odnosno nema veze koji je grad xD

-Sačekaj me tu. *Markus izlazi iz kola*
-Brzo se vraćam. *Metju klima glavom, lupkajući prstima po staklu. Dosadno mu je. Čim je Markus nestao kroz vrata banke, iskače napolje i osvrće se oko sebe*

*nehajno se okreće da proveri Metjua, pošto je linija duža nego što mu se spolja činilo, i vidi ga kako skače po ulici oko kola*
-Metju! *viče, izlazeći iz reda i stajući na samo centimetar od Visenije*
-Šta to radiš?!

Trgne se i ispusti torbu na pod.
Oh,gospode.
Nehajno podigne pogled i krene da proucava Markusovo lice.

*okrene se ka njoj. I on izgleda drugačije. Starije, umornije, ali su mu u osnovi crte lica i dalje iste, oštre*
-Izvinjavam se. Jesam li vas uplašio? Samo, moj sin. *opet podiže pogled ka Metjuu i poziva ga da uđe unutra*
-Izvolite. *podiže njenu torbu*

Stvarno?"Izvolite"?Ti to meni ozbiljno?
E brate,brate.
nasmeje se i uzme torbu

*zagleda se malo bolje u nju*
-Visenija? *nasmeje se zapanjeno i srećno, delom. Metju dotrčava do njih, i smesta prepoznaje Viseniju*
-Tetka Visenija! *baca joj se oko struka*

Bar ovo dete nije zatupasto kao ti,koji ni rodjenu sestru ne prepoznaje.
smeje se i zagrli Metjua i poljubi Markusa u obraz

*Metju se smeje*
-Kažnjen si. *kaže mu odsutno Markus* Zato što si izašao iz kola. *zbunjeno pomalo gleda u Viseniju*
-Nisam te dugo vide... I izgledaš... Drugačije. Kako si? *stane pored nje u red*

Odlicno sam.
Kaze iako je to malo sumnjivo,sa obzirom na to kako izgleda.
Ti?Kako su ti zena,deca?

*posmatra njen izgled malo sumnjičavo, ali ne komentariše ništa*
-Ah... *nasmeši se malo umorno*
-Devojčice su sad krenule u prvi srednje. Menekse je pravi mali matematički genijalac. Nema zadatka koji ne može da uradi. Prošle godine je bila i na takmičenju, prva, ubedljivo. Monique je prosečan đak, ali je talentovana za sport, igra košarku. Ovaj ovde... *pomazi Metjua po glavi*
-Svaka dva dana je kažnjen za nešto drugo. I obično uvaljuje i Makla u svoje nevolje. A ja i Candice... Još uvek se često svađamo oko magije, ali dobro smo. *poljubi Metjuovo teme*
-Čudno je to, koliko, za vampira ona ne podnosi magiju. *pogleda nju*
-Kako je Zoi?

Osmehne se
Odlicno je.
pokaze mu kroz prozor,gde stoji visoki crni momak koji drzi za ruku malu devojcicu

-Drago mi je. *osmehne se, posmatrajući momka*
-Dečko? *upita*

Kakva je to iznenadna amnezija?
nasmeje se i preda neki papir salterskoj sluzbenici i krene napolje,pokazavsi Markusu i Metju-u da dodju

*raspriča se nešto sa službenicom na nekoliko trenutaka, pa podigne neki novac i krene za njom*
-Iznenadna? Prošlo je pet godina, tokom kojih sam morao da zapamtim mnogo rasporeda košarkaških utakmica... Jel to... Sajmon? (vajda ubodoh ime. BIlo je nešto na S xD)

Sebastijan.
stavi ruke u dzepove od jakne i dodje do Zoi
Pa gde je moja mala srecica?
prigrli je i osmehne se
Porasla je,jako.

-Zaista. *klimne glavom*
-Poslednji put kad sam je video još uvek si je svuda nosila... *pruži ruku da joj razbaruši kosu*

( alo mačkice a šta sam ja tu,drek na šibici? hahaha )

Zoi se zakikoce tiho a Sebastijan pridje Markusu i pruzi mu ruku
Drago mi je sto te opet vidim,dosta vremena je proslo.

-I meni takođe. *rukuje se s njim, odmerivši ga usput letimično od glave do pete*
-Nas dvojica smo krenuli da se pridružimo Candice na utakmici... Hoćete li sa nama?

(Leaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa. hej. Koliko dugo nismo pričali... Palim chatboks, da možemo da pričamo)

Kakvoj utakmici?
upita Visenija
Nemamo bas puno vremena,moramo Zoi da vodimo u vrtic pa onda na posao da idemo.Svratite kasnije u posetu.

-Monik ima košarkaško finale... *pogleda na sat*
-Moramo da krenemo, ili ćemo zakasniti. *podigne ponovo pogled ka njoj i nasmeši se*
-Razumem. Daj adresu. *pruži joj, posle kraćeg preturanja po džepu, telefon da zapiše*

*sačuva adresu u imeniku i povede Metjua ka kolima, grdeći ga blago što ga nije poslušao. U mislima mu je malo zbrkano, iznenađen je što ju je video*

(oni i dalje imaju onu konekciju preko misli?
and where to now?)