Meneksin stan :)

Menekse

*unosi kutije sa Monikinim stvarima*
-Škola je zvala. *priča s njom*
-Pošto si propustila test iz istorije, prosek ti je opao. Ali je i dalje dovoljan da zadržiš mogućost za stipendiju. Očekujem da ćeš nastaviti da pohađaš školu. *glas mu je bez tona, ravan*
-Pošto raspust počinje u ponedelak, promeniću adresu sa koje autobus treba da te pokupi preko leta i od sledeće godine dolaziće po tebe ovde.

*Moniuqze prevrne očima i samo ode na kauč*

*zaškrguta zubima i nekako baci poslednju kutiju sa njenim stvarima u njenu sobu i izađe napolje, presekavši usput Menekse pogledom*

*nasmiješi se široko*
Morala bih s tobom još malo popričati.

-Imaš vremena dok zatvorim sva vrata i upalim kola. Trenutno nisam raspoložen za razgovor. *krene da obilazi kola i zatvara vrata*

Čak ni sa svojom kćerkom? *nasmiješi se lukavo lolz*

-Veoma jasno si mi stavila do znanja da me više ne smatraš ocem. *nasloni se vozačeva vrata*
-Obično, bio bih i više nego raspoložen da bijem unapred izgubljenu bitku. Takve su najzabavnije. Ali, ovog puta, više namam snage. Mora da starim. *pogleda je tamnim očima koje lične na prane rupe*
-Šta hoćeš?

Htjela sam popričati o financijama.

-Šta tačno? Monikina školarina je plaćena do kraja četvrte godine, a koliko sam shvatio, ti imaš posao, ili barem, izvor novca.

Da,imam.Nego ajmo bolje nazvati to ostavinska rasprava.

-Reci više jasno šta želiš, i ne oduzimaj mi vreme.

Sve.

*izvije ugao usana u kiseo osmeh*
-Šta, sve? Molim te, Menekse, nemam ni vremena ni živaca trenutno za tebe.

Kuću i apsolutno sve vrednote koje ste imali u obitelji.

-Samo napred. *mahne rukom*
-Candicina kuća eno je, zvrji prazna još od kako je ona umrla. Ne znam ko ima vlasništvo nad njom, ali pretpostavljam da ti neće biti problem da je se dokopaš. Što se vrednosti tiče... Ne znam da li je tvoja majka imala neke. Nikada nisam zapravo pitao. Sve njene stvari naći ćeš u skladištu. Daću ti adresu. *ispravi se i otvori vrata*
-Jel bi to bilo sve?

Jest.

-Odlično, i hvala nebesima. *sedne na vozačevo sedište i pretura po fioci između sedišta da nađe adresu*
-Ne mogu da nađem rokovnik u kom je to zapisano. Moraćeš da mi daš broj. Nazvaću vas kasnije i javiti ti.

Koje zapisano?

-Pa, adresa skladišta, šta drugo? *lista neki rokovnik*
-E, da. *nađe neki datum zapisan*
-Moniki košarkaški kamp počinje za dve nedelje. Pitaj je da li i dalje namerava da ide na to... More, takođe. Doduše, to je tek u avgustu, ne mora još da odluči.


(welcome back, Lea )

Ne brini,biti ćemo mi na moru preko cijelog ljeta,Arron me je pozvao da dođem kod njega pa vjrojatno tamo idemo.

*namršti e blago, ali se i dalje pravi da ga nije briga, kao što se pravi još od suđenja*
-Znači, to treba otkazati. *precrta stavku*
-Ipak, pitaj je za kamp. To joj je važno za stipendiju. *proveri još nešto u rokovniku, pa ga vrati u fioku i zatvori vrata*

Mislim da stipendija neće biti problem.
Eh da,pošto ipak si ti njoj otac,moraš joj davati alimentaciju. Odredi sam koliko.

-Novac nije problem. *reče, paleći kola*
-Ako nešto želi, samo treba da traži. Ima moj broj.

Znam,zato i kažem.