House of Cat (Visenya)

-Hej. *kaže tiho*
-Budan si? Visenija je otišla gore da odspava, ali mogu da je vratim, ako želiš.

Sta ces ti ovde?
jedva moze da prica

-Pazim na tebe da bi Visenija mogla da odspava. Ne bi trebalo da pričaš.

Ne zelim da me ti pazis.Idi.

-Ne mogu. Obećao sam Viseniji. Nije spavala čitave noći. *nasloni se u stolicu i posmatra ga*
-Znam da me trenutno ne podnosiš i ne krivim te. Ali, moraš da znaš da nije bilo do mene, to što ti se desilo. Nisam znao. Zaista.

Gde je Zoi?
prekine ga

-Gore, pretpostavljam. Nisam je video.

-Mogu da je potražim... Ali, bolje nastavi da spavaš.

*uzdahne i protrlja oči, pa se osvrne oko sebe*

Sta to radis?

-Ništa, gledam. *nasmeje se*
-Pitam se zašto je tako mračno.

Smeta mi svetlo.

*klimne glavom*
-Treba li ti nešto? Voda, lekovi protiv bolova?

Ne.

*ućuti i zuri kroz prozor*

-A, ne, nećeš. *uhvati ga za rame, dovoljno jako da ga pritisne nazad uz kauč i spreči ga da ustane, ali ne dovoljno jako da ga zaboli*

Jesam li te pitao za misljenje?Da li nesto mogu ili ne mogu?
ustane i ode do kuhinje,pa naspe sebi vode

-Ne bi trebalo da se pomeraš. *prati ga pogledom k'o pas čuvar*
-Samo ćeš ponovo otvoriti rane.

-Pretpostavljam da je Visenija ustala. *podigne se iz stolice, jednim okom pazeći na Sebastiana, drugim na stepenice*
-Bolje se vrati u krevet. Poludeće ako te vidi na nogama.

Visenija sidje dole
Uspavala sam Zoi.

-A ovaj se baš probudio... *pokaže na Sebastijana, smešeći se*
-Čekaj... Uspavljivala si Zoi? Jesi li ti odmorila, barem na sekund?