House of Markus and Candice

(hahaha, koja ispala xD (Za mene. I M.-a xD) Pa, ako ništa, lepo su se posvađali...)

-Tako mi Boga Gospoda i svih njgovih anđela... *promrmlja sebi u bradu, gledajući je kao da je luda*
-Zašto to radi sebi?

Pogrešno,to radim tebi.* pogleda ga i nastavi vikati,a jedan susjed čuje to i dotrči u dvorište*
Bože sveti,koji vi vrag izvađate?* kaže Markusu i odgurne ga* Stroko muška,puuuuuuuj!

*iskezi se zaista pomalo ludački*
-Pre bih umro neko nju ponovo dotakao... Pogotovo na taj način. Sad. *otrese nepostojeću prašinu sa ramena, tamo gde ga je čovek dotaknuo, kao da se gadi*
-Ne bismo želeli da pozoveš policiju, zar ne? *uhvati čoveka za rame i iskezi se ponovo*
-Tijera. Zaboravi. *plava magija zapucketa mu na vrhovima prstiju i čovek se sruči bez svesti na patos. Jedan pokret ruke i nestao je*

*pogleda ga i očne plakati* Samo se makni više,molim te,makni se. Gadi mi se pojava tebe,ored dijece,ne mogu te smisliti, i ne pokušaj mi se nit približiti.* pogleda ga sa suznim očima,utrči u kuću i zaključa vrata*

*gleda za njom bezizražajnog lica*
-Pa, tebi svakako neću pokušati da se približim. *ode*

* kad ode,odahne i krene svojim poslom*

*prođe nekoliko sat*
-Mama, treba da krenemo! *utrčava Metju, sa sportskom torbom prebačenom preko ramena*

*uzme ga i podigne ga,te ga vodi natrag u sobu*

-Hej, šta to radiš! *bacaka se, a krupan je za desetogodišnjaka*
-Imam trening! Tata će me čekati! Mama, daj, pusti meeeeeee...

Mili,tata neće doći,otišao je. On te puno voli ali neće više te voditi na treninge. *obriše suze*

-Lažeš! *krene da se otima još više*
-Pusti me, pusti me, pustimeeeeeeeeeeeeeeeeeeee! *vrišti*

Smiri se,zaboga! Ne lažem. Vidiš da plačem.

-Lažeš! *kaže nabusito, sa suzama u očima*
-Rekao je da ću biti veliki ratnik, kao i on, i da će me trenirati svakog dana! Rekao je da će uvek biti tu! A sad me pusti-HO-ĆU TA-TU! *ugrize je za ruku xD slabašno doduše*

*zatvori ga u sobu i zaključa vrata,a pritom i zatvori prozor*

*besni skoro pola sata, vrišteći iz sveg glasa, razbijajući stvari, lupajući o vrata, derući se kako je mrzi... A onda se odjednom sasvim smiri. Ništa se ne čuje iz sobe*

*uđe u sobu*

*njega nema. Zvoni telefon*

*brzo se javi* Markus,samo ga vrati,molim te.*prošapuće*

-Ne mogu. *kaže kiselo*
-Odbija da se vrati... Pokušavam da ga ubedim već pet minuta. Zaista.

*onesvjesti se,a telefon padne zajedno s njom lolz*

-Candice? *čuje se njegov glas preko telefona*
-Candice? O, đavola... Metju... Metju, slušaj me... Šššš... Sve je uredu. Idi gore i umi se. Odmah se vraćam... *sekund kasnije, stvori se u kući*
-Ma, naravno. *podigne je na kauč*

* ne daje uopće znakove života*

-O, čoveče. *osluškuje joj srce*
-Znam da si vampir, ali ne bi li trebalo da budeš malo življa? Candice? *protrese je, pa jo počne davati veštačko disanje xD*

( e mene Candice smorila sbrda sdola xD ajd da kao umre,a ja ću bit Monique il Menekše il novi neko? )

(okej )

-Candice? *krene pomalo zabrinutije...*
-Candice?! *i tako još neko vreme, dok ne zaključi da je mrtva i odustane. Sruši se šokiran na pod*

(Možeš da budeš i Monik i Menekse. It would be fun. i ajde da ne pišemo sve one dosadne detalje od sad pa do negde, nego tipa da pređemo odmah na... posle sahrane ili tako nešto xD)