Markusova nova kuća

(ili tako nešto. Sve u svemu-crno, impresivno i skupo)

*Niko joj ne odgovara. Iznutra se čuje užasna buka, lomljene stakla, povici, itd*

(znam na sta ciljas ali ona je to vec uradila)

(mislila sam da otkida glavu Džejsonu xD onog drugog slobodno može ona da je ubila može?)

Udje unutra
Sta ti to radis?

*u trenutku kad je ona ušla unutra, Markus šutira Džejsona među lopatice, obarajući ga na pod*
-Otkidam budali koja je naredila Vilijamu da prebije Sebastijana glavu. S obzirom da samog Vilijama ne mogu da nađem. *kaže, ne okrećući se ka njoj*
-Pretpostavljam da si ga ti već sredila?

Jesi li bar saznao zasto je to uradio?
Ignorise to zadnje i sedne na stolicu,pored Dzejsona koji lezi.

-Nisam li ti upravo rekao zašto? *pritisne Džejsonovu glavu uz patos*
-Zato što je prokleta budala. I znaš šta, zaltokosi? *čučne kraj njega, zarivši mu nokte u meso koliko mu je snažno stisnuo rame*
-Skroz si se prešao. Ništa joj nisam rekao. U stvari, dobrano sam se potrudio da ona ništa ne zna. Ali, sad ću sve da joj kažem. *Džejson nešto nerazumljivo mumla. Na Markusovom licu je samo izraz hladne mržnje, i plitka posekotina*

Markuse! Dosta je! *sa sprata silazi devojka, visoka, vitka i crvenokosa*

O,Markuse,sta je ovo,neki novi momenti.
odmeri devojku i povuce dim
Naravno da nije dosta.Ovaj gospodin je naredio ubistvo mog muza.Nije dosta.

-Mikaru. *Markus se uspravi, šutnuvši Džejsona kako bi se postarao da ostane na podu*
-Jesi li i ti učestvovala u ovome sa njih dvojicom? *stane malo napred, tako da je između Visenije i devojke*
*Mikaru se namršti na njih dvoje* Naravno da nisam. Da sam znala, zaustavila bih ih... No, što je bilo bilo je, a ti ne možeš da ga ubiješ, i to dobro znaš.
-Ne bih se složio. Čula si Viseniju.

Ako vi ovo ne uradite,ja cu svakako.A ako ja ovo uradim,snosicete posledice.Ali,bice postenije.Od dva zla,koje je manje?

*Mikaru odmeri Viseniju od glave do pete* Sestra ti je... Zanimljiva. Trebalo bi da je predstaviš gospodaru.
-Hvala, ali ne hvala. *kaže Markus suvo*
-Visenija, slobodno ga dokrajči.
*Mikaru se stvori kraj njega i uhvati ga za ruku* Zakleti ne može da ubije drugog Zakletog. Pusti me da ga odvedem gospodaru. Ti... Popričaj sa sestrom. *odmeri Viseniju i nasmeje se. Ima izoštrene očnjake vampira i žute oči*

O,boze,ti imas zaista divne oci.Mozda cu da ti ih iskopam i da ti ih dam gospodaru,ako nastavis ovako da se ponasas.
kaze sarkasticno
Dzejsone,podji za mnom,imam jednu zanimljivu pogodbu za tebe.
Uhvati ga za lakat i povuce na gore

-A, ne, ti ne ideš nigde, Mikaru. *zapreči put devojci*
-Nikad nam nije rečeno da ne smemo da pustimo nekog drugog da ubije jednog od nas, tako da ovim uopšte ne kršim zakletvu, za razliku od Džejsona, koji je iskoristio ne-zakletog da skoro ubije Sebastijana. Zato ti lepo ostani tu, dok se Visenija dogovori sa Džejsonom. *iskezi se devojci*

*Markus je toliko isprebijao Džejsona da ovaj jedva može da govori ili diše bez bola. Sluša pažljivo šta mu ona priča*

(slobodno ti kontroliši Džejsona, napiši kako je reagovao na šta god da mu je rekla )

Znas sta ce da se desi ako odbijes.
Dzejson izgleda prenerazeno i na smrt uplaseno,ali ipak klimne glavom i pogleda prema Markusu

*Markus se okrene na trenutak da ih pogleda, sklonivši pogled sa Marike samo na sekund, i dalje se mračno kezeći. Devojka prokliza pored njega u dvorište*

-Lepo te je zeznula, Marika, zar ne? *nasmeje se Markus, naslonjen na vrata*
-A sad bi i ti mogla da se izgubiš odavde. Otprilike... Smesta. *devojka frkne, zapretivši mu da će sve preneti nekome tamo, ali on se samo nasmeje ponovo i ona ode. Zaključavši vrata za njom, sedne u dnevnu sobu i gleda u plafon*

-Veče. *iskezi joj se veselo*
-Jesi li gladna? *mahne rukom ka postavljenom stočiću kraj fotelje u kojoj je sedeo*