Markusova nova kuća

*otvara vrata, još uvek gledajući iza sebe, pazeći da Majkl ne padne sa nečega. Ima kratku bradu, dužu kosu, u koju je nešto umršeno, izgleda isto, samo umornije. Okreće se ka njoj*
-Menekse?! *kaže zapanjeno, ostavši bez daha*

(može li kao da sad svi znaju za magiju? xD pls.)

(hmmm....baš se i ne uklapa u šta sam smislila )

*pored nje se stvori čovjek u odjelu s aktovkom*
Dobar dan *ima leden izraz lica*

(ooooo.... okej onda xD)
-Dobar dan. *kaže oprezno, ne skidajući pogled sa Menekse*
-Ko ste vi? Moguli vam pomoći? I gde si ti bila poslednjih godinu dana?

Ovo je moj odvjetnik*predstavi čovjeka do nje,uđe i zatvori vrata*

-Advokat? Otkud tebi advokat? *gleda u nju, ne veruući, strašno zbunjen*
-Tata, šta se dešava? *uđe Monik, noseći Majkla*
-Menekse! *vikne zaprepašćeno, a suze joj grunu na oči. Baci joj se oko vrata, sa Majklom još uvek unaručiju.
Sekaaaaa... *smeje se dečak*

*zagrli ih čvrsto i nakon par minuta sladonjavosti,vrati se Markusu*

Pa,pošto imam 18 godina,tražim skrbništvo nad njima.

(um, Lea, ona nema 18 o.O Ako je prošlo samo godinu dana, petnaest najviše... )

-O čemu ti to pričaš?

(a iskreno ja ne znam kako uopće imaju 15,loooooolz,ajd ko da ima 18 nekako xD brzo odrasta lol)

O tome kako ti oduzimam skbništvo nad djecom.

(imaju po 6, 10, 14 i 15 zato što smo ja i Nina na početku osvežavanja foruma napravili još jedan preskok od 5 godina. Ili bi, barem, trebalo da imaju toliko...)

*namršti se i izvuče igračku iz kose*
-Monik, spremi Metjua za školu i Makla za vrtić, molim te. *kaže mlađoj devojci i ona uplašeno klimnu glavom i potrči gore na sprat*
-Ali, imam još pola sata... *čuje se Metju kako se buni*
-Ove sekunde, Metju!
*krene ka dnevnoj sobi i ne gledajući da li ga ona i advokat prate*

*zovne Monique*

-Za sekund, Menekse. Metju odbija da se spremi za školu. *nasmeje se i otrči gore*
-Odmah dolazim! Tako mi je drago što te vidim!

*Markus se okrene ka njima*
-Ne znam šta si uvrtela u tu svoju ludu glavu, Menekse, u kojo kao da se Candice ovaplodila, ali nemaš nikakvo pravo da tražiš starateljstvo nad njima. Da su usvoeni ili u domu, onda bi imala šanse, ali, pošto su sa mnom, a ja sam im otac, zakonski i biološki, u slučaju Metjua i Majkla, nemaš nikakvih osnova. Za razliku od tebe, koja jedva da si dovoljno stara da se zaposliš i ni školu nisi završila, finansiski sam stabilan. Zahvaljujući meni, svo troje idu u privatnu školu i na putu su ka dobrom koledžu. Što se tiče optužbe za ludilo pod kojom se Candice razvela od mene, kad je ona umrla, tri razlčita psihologa su pred tri različita suda to osporila... *uzdahne*
-Nema sudije na ovoj zemlji koji bi dao osamnaestogodišnjakini da odgaja troje dece, od šest, jedanaest i petnaest godina.

*pogleda ga i nasmiješi se te primi Moniqe* O,samo me gledaj.

-Gledam. I ne verujem. Koji ti je đavo? *kaže tiho*
-Godinu dana smo premirali od straha. Znaš li koliko smo te tražili? Čak i sada, jedanaestr privatnih detektiva odvojeno radi na tome da te nađe...

-Možda bi trebalo da otkažeš to. *nasmeje se Monik*
-S obzirom da nam ne trebaju više. Znaš, da ne trošimo pare... *zagrli Menekse jače*
-Bićeš tu kad se vratimo iz škole, zar ne? Autobus dolazi za minut, a ja imam test iz istorije, ne mogu da izostanem.

(Zar nije Monqie moj lik?)

Odvratan si,Markus.Zbilja.

(trebalo je da kažeš da hoćeš da igraš i nju.... pošto nisi ništa rekla nakon što sam ja predložila, pisala sam po inerciji...)

*napolju se začuje trubljenje autobusa*
-Monik, vreme je da krenete. *kaže ravnim, povređenim glasom*

Monique,ti ćeš ostati. Neka oni odu.*kaže joj,a Monique ostane*

-Nisi li je čula? Ima završni iz istorije. Od toga joj zavisi ocena.

Prestani!!!!*izdere se iz petnih žila,a Monique i ostale da odvjetniku da ih odvede vanka*

-Da prestanem sa čim? *kaže, praveći grimasu*
-Da brinem za njih? Za njen prosek, od čega jo zavisi košarkaška stipendija za koledž? Za to što sam uspeo da je nateram da prestane da puši? Za Metjua, Majkla? Tebe? Hajde, reci mi, sa čim to tačno treba da prestanem? *sve vreme govori ravnim, bezosećajnim tonom, jer je užasno povređen i umoran, a ne želi to da pokaže*

Da se pretvarati da ti nisi kriv za maminu smrt. Kako možeš uopće živjeti s time? Ti si odvratan,odvratan čovjek. *pogleda ga s mržnjom lolz*

-Znači, to je u pitanju? *kaže tiho, odmahujući glavom*
-Veruj mi, to od čega je ona umrla nema veze sa mnom. U stvari, da sam znao šta se dešava, verovatno bih mogao da sprečim ono što se desilo.

(može li kao da je umrla zato što je vamp, a nije dugo uzimala krv? Pošto mi ništa drugo ne pada na pamet od čega bi vamp umro... on će, naravno, nju morati da laže... i stvarno moramo da ih obavestimo o magiji jednom xD)

(neeeee,ona je umrla (bar u mojoj glavi haha) radi Markusa,stres radi njega xD mada može biti i zbog M. i zbog krvi )

Rađe bi umrla na mjestu nego ti povjerovala.

(ne možeš tek tako da umreš od stresa... xD ili, bar mislim da ne možeš... ali pogotovo ne možeš ako si vampir xD vampovi su besmrtni xD ali, ajde nek bude oboje, that way we are both happy)

*uzdahne*
-Ne moraš da mi veruješ. Mnogo bi mi bilo lakše ako bi, mnogo, mnogo lakše. Za početak, mnogo bi manje bolelo. *počinje da sklanja Majklove igračke*
-Ali, slobodo nemoj da mi veruješ, ako to znači da nećeš umreti. *u poslednju rečenicu je dodao samo malo sarkazma. Ode na sprat da odenese Majklove igračke. Prostorija je i bez njih pretrpana. Na sve strane su Metjuove stvari sa treninga, Monikine knjige iz istorije takođe leže na svim ravnim površinama, kao i nekoliko započetih ali ne završenih domaćih zadataka za sledeću nedelju. Samo je prostor iznad kamina potpuno čist. Na njemu stoi nekoliko fotografija i trofeja*

(e, a mogu li bar ostalo troje znat za magiju? xD morao im je objasniti zašto je Candice umrla...)

Dobro,naše čakulanje je ovdje završilo. Nađi si dobrog odvjetnika. *ustane*

-Nećeš ih dobiti, Menekse. Jedva da si i sama dovoljno stara da misliš sopstvenom glavom. *siđe dole i nasloni se na ivicu stepenica, sa nekim prezirom, gorčinom, ljutnjom, bolom na licu*
-Doduše, ti ni ne misliš sopstvenom glavom. Candice vas je zatrovala, sve vas, od sad pa naveka... Znaš li šta je bila poslednja stvar koju je uradila? Zaključala je Metjua u sobu i lagala ga. Lagala da ne želim više da ga vidim. *Stoji ukočeno, pun hladnoće i gleda je sa visine sa grimasom na licu. I dalje je veoma ljut na Candice i to se vidi u svakom izrazu lica u svakom pokretu. Bol. I mržnja*