Markusova nova kuća

Zapravo,nemam.

*vrati se*
-Nije trebalo da mi kažeš. *nasmeje se*
-Trebalo je da me ostaviš u uverenju da imaš. Sad ću te zadužiti da mi pomažeš ovde. *gurne stolicu u stranu i obriše ogromnu baru kokakole*

*pogleda ga čudno*

-Pokušavam da se šalim. Ne ide mi baš, a? *vrati stolicu na mesto i obiđe sto*

Ne...*malo se nasmiješi *

-I onako su mu uvek bolje išli neprikladni komentari. *sedne ponovo pored nje*
-Gotovo. Kako ti se sviđa kuća? *pita je*
-Gore na spratu ima po soba za svakog od vas, ako nekada budete spavali ovde.

Lijepa je,samo ja ne volim veliko.

-Pa, morala je da bude velika. Sobaza tebe, Monik, Majkla, Metjua... Moja soba, radna soba... Gostinjske sobe... Dvorište... Hoćeš li da pogledaš svoju sobu?

Neću,hvala. Ne da mi se baš,ako ćemo iskreno.

-Kako hoćeš. *slegne ramenima*
-Želeo sam samo da znaš da postoji.

U redu je,znam.

-Ma, nisi li ti prepametno malo stvorenje. *nasmeje se*
-Kako je prošlo takmičenje?

Nisam zadovoljna,ali vidjeti ćemo kako će ispasti.*
slegne ramenima*

Voliš li ti još mamu?

*trgne se iznenađeno*
-To je... Komplikovano pitanje.

Zapravo,vrlo je jednostavno.

-Ne, uopšte nije jednostavno. Komplikovano je. Veoma, veoma, veoma komplikovano... *kaže zamišljeno, prvi put u stvari razmislivši da li još uvek voli Candice. Pre neko što mu je pokazala papire, dok je sedeo sa Visenijom u parku, bio je ubeđen da je voli. Onda se naljutio na nju, pun gorčine, i još uvek je bio ljut. Veoma ljut*
-Ali, da ti dam najjednostavniji mogući odgovor, bez objašnjenja i razloga, ne, mislim da je više ne volim. U stvari, trenutno sam veoma ljut na nju.

Biti ljut i voljeti su dvije različite stvari.

-Kao što rekoh, tatino pametno dete. *nasmeši se*
-U pravu si, naravno, ali... Više se ne sećam kako je to ne biti ljut na nju. Mislim da je neću voleti ni kad me ljutnja prođe.

*pogleda ga razočarano* Tužno što ljubav može tako brzo proći.* ustane i krene prema vratima*

-Jeste. *ustane i krene za njom*
-Da te ispratim?

Ne,hvala*ode*

*nekoliko minuta posle nje dođe onaj tip što je trebalo da dođe i počnu da rade na onome na čemu je trebalo da rade*

-Dođavola, dođavola, dođavola... *čuje se psovanje iznutra*
-Monik, bazi na brata! Metju, smanji to... Dolazim! *čuje se Markusov glas. Zvuči strašno umorno*

*stoji ovakva pred vratima*